Zorom baba Anka pila dida Jozu da ide na rivu kupit ribe, petak je. Od galame probudila baba unuka Roka. “Dide, dide , da li i ja mogu s tobom do rive, obeća si mi pokazati Kornjaču?”

Dide se smije i naredi unuku Roku da se spremi, da idu skupa na rivu. – Obuci jaknu ladno je na motoru zorom, dide će poučno unuku. Ide mali Roko, obuka jaknu, a ispod dres reprezentacije, novi, što je ćaća kupio. Pita dide unuka Roka, “di ćeš ti sa tim crnim dresom? “.
– Na rivu, vidit Kornjaču, jesi obeća?, govori Roko.
– Ma jesam sinko, al’ nije pametno s crnim dresom na rivu, ako nas vidi Kornjača, može se pripast i uteć, šali se dide.
Uliće baba u raspravu i veli: “Nemoj dite zaludit  s tim svojim budalaštinama!”. – Neću baba, ne brini, brani se did Joze. Nakon 10 minuta vožnje iz Makra do Rive, dide parkira Vespu na rivi ispred kavane.
– Ajde Roko , ovde ćemo popit piće s didom Milojkom i didom Radetom, govori dide.
– Dobro jutro!, svi u glas pozdravljaju dida Jozu i unuka Roka.
– Di ćeš ti mali zorom s didom, pita Rade.
– Idem s didom , obeća mi pokazati Kornjaču, mudro će Roko.
– Ma nema na rivi Kornjača sinko, zabrinuto gleda Rade u dida Jozu.
– Ima, ima, sad će naić’, pričekaj , pa ćeš vidit, žustro će dide Joze.
– Kakve to ti monade radiš s ditetom, smijući se pita Milojko, dida Jozu.
– Ma jučer doma, nevista Anka i moja Kata razvile raspravu o makarskoj Orjuni, ja im lipo pojasnio, upleo se mali Roko i evo sad mu moram pokazat Kornjaču.
– Ko je kornjača, pita Milojko.
– Ovaj kleptoman iz Biokovke, šta pitura prostorni plan, meni on najviše liči na Kornjaču, pa sam mu da nadimak, a mali Roko to ozbiljno shvatio, i eto nas na rivi, moram mu pokazat Kornjaču, ako naleti.
– Evo Kornjače, ide na kavu u Romu, smijuljeći će Rade.
– Dide jel’ ovo Kornjača, s crvenom majicom, pita unuk Roko.
– Je Roko, to je Kornjača.
– Dide, on meni više liči na Nindža Kornjaču, nego na Kornjaču, mudro će Roko.
– Ne znam sinko, ti procjeni , za mene je Kornjača, Kornjača.
– Je dide , al’ Nindža Kornjača  voli jesti picu, pa je deblja, vidiš njemu droba, mora da jede puno pica?  mudro će Roko.
– Dobro je živ, šta mu sve kuva ona nesritnica, veli Milojko.
U raspravi Roka, dida Joze, Milojka i Radeta, prolazi lijepa dama i pozdravlja. Svi srdačno pozdravljaju, evala, dobro jutro. Pita unuk dida tko je ta lijepa dama.
– To je naša Barby, sine Roko, ona je zadužena da prati što radi Kornjača, što sve pitura s Kazanovom.
Rade prasnu u smijeh, i pita Milojka, jel’ ovo rasprava o Prostornom planu.
– Nego šta je!, smješkajući potvrđuje Milojko.
– Barby je bila u Saboru ,održala dobru prezentaciju, bilo šest televizija, ali nitko nije prenio slova, tvrdi Joze.
– A mora da je Ujo, intervenirao kod Netijaka u Vladi, da slučajno afera SOS Osejava, ne  pokvari veselje Vatrenih, mudro će Milojko.
– Vidi tamo cijela Zločinačka na okupu, pokazuje prstom Joze, na mjesto gdje je sjeo Kornjača.
– A još im fali mali Kišin i cijela momčad je na okupu, navodi Rade.
– E zato je Barby napustila kavanu, ljuta je vidiš na njoj, opiturali su cijeli Kuk u žuto, graditi će hotele, benzinske, veli Milojko.  Joze uznemiren, viče neka grade, i triba graditi, prvo uzmu koncesiju na maslinike na 100 godina, pa dobiju poticaj od države za maslinarstvo, zatim promjenu Prostorni plan i tamo će graditi hotele, sada će im država dati poticaj za turizam i radnju hotela, zakon o koncesijama daje mogućnost da banci založiš , ono što je pod koncesijom, pa ti reci da nisu prava zločinačka, uzrujano će dide Joze.
– Mala donesi jednu rakiju, zove Milojko konobaricu.
– I meni jednu, viče Joze.
– I meni jednu, veli Rade.
– Dide mogu i ja jednu rakiju?, pita unuk Roko.
– Ne možeš ti rakiju, ali možeš još jedan sok, odgovara mu dide.
– Dobro, ponizno će unuk Roko.
– U Saboru je Barby prikazala, sve makarske zločince kradezea i esdepea, pojedinačno, izradila velike slike: Kornjače, Kazanove,Uje, Kišina malog, Bilog, Srze i ostalh,  sve ih je slikovito prezentirala, kamerama, ali po đavlu niti jedna televizija nije prinila, zabrinuto će dide Joze.
– Dide evo Kornjača se vraća,  viče unuk Roko didu Jozi.
– Šuti sine da nas ne čuje, pa nam vrta more pripiturat, smješkajući će dide Joze.
– Vidi ga šta se napuva, dobro mali govori, prava Kornjača, smije se Milojko.
– Eno sida u crnu limuzinu od Biokovke, na njoj ti je crvena kartica za cilu godinu more parkirati na rivi, a mi  moramo iza Policije, ljutito će Rade.
– Prava zločinačka , reka sam ti ja , veli Joze.
– Lipo bome, živi čovik u državnom stanu, jutri pije kavu sa zločinačkom, pitura nam zemlje kako oće, parkira na rivi o našem trošku, ima vozača crne limuzine kojega mi plaćamo, limuzina ima godišnju kartu za rivu, iznajmljuje vile s bazenima u Velikom Brdu, a nama penzije 1.400 kuna i mi sve gledamo i čudimo se što priča Barby, ljutito će Milojko.
– Kaže meni nevista da imaju u bolnici Vicka, instalira ga Kengur, osmislio Bagatelne nabave i da će Kornjača graditi još dvi vile ispod onih, navodi Rade.
– Oće on, svašta, u svaku boju, za pare.
– Kako im se zove organizacija, pita dide unuka Roka.
– TNT, Roko će ka iz topa.
– Ma ne ovi tvojih iz Alan Forda, već ove naše zločinačke od Kornjače? pita dide Roka.
– HDZ dide!, vice Roko, a na vratu mu nabrekle žile.
– E tako je diko didova, ajmo mi kupiti ribu da baba pravi ručak, govori dide.