Gde su vam bre sanitarna inspekcija i vatrogasci?

Gde su vam bre sanitarna inspekcija i vatrogasci? Ovaj je poludeo brod će da zapali, ima da trajekt izgori, vikala je beogradska gošća Foruma žena SDP-a Makarska, danas na makarskoj rivi.

– Ceco nemoj da vičes, ljutito ju je upozoravao muž, kasnije se ispostavilo da se zove Radovan. A evo kako je sve počelo…
Stiže Sovjetka kao domaćin i zove Radovana i Cecu da je ručak upravo na brodu gdje se loži vatra.
– Ma ne idem ti ja bre, kod tog ludaka, taman ništa ne jela, zbunjeno će danas Ceca.
– Ajde ženo lepo te molim, popni se na brod, vidiš da je lepo, uvjerava Radovan.
– Idi ti Radovane u lepu p…. mate…, ako je tebi lepo u smradu jesti meni nije, idi bre jedi g…, a ti Sovjetka, ja sam tebe ugostila u Beogradu u elitnom restoranu “Tri šešira” uz muziku i pesmu, a ti  mene u bundi- nercu vodiš kod ovog ludaka, u dim i vatru, hoćeš bre živa da izgorim?, uvrijeđeno je beogradska gošća zapitkivala svoju makarsku prijateljicu Sovjetku.
– Ma kakav luđak  ženo božja, ovo je najelitniji brod u Dalmaciji, on je ponos naše Makarske, bila je ljuta Sovjetka.
– Pa ako vam je ovo lepo, vi niste normalni, zašto ručak ne jedemo tamo na onoj lepoj terasi?, pokazuje Ceca na hotel Biokovo.
– Nije tamo dobro vidiš na nikoga nema, tvrdi Sovjetka.
– Ma kako će biti kada je ovaj ludak naložio vatru, pogledaj bre,sve što dima ima ,ide tamo, tera goste s terase. Ima li kod vas inspekcije, kako vetrogasci ne vide dim i ne reaguju?, pita Ceca prvo Sovjetku, a onda vuče za rukav i jednog slučajnog prolaznika.
– Gospođo, oprostite nisam ja odavde, ja sam iz Imotskog, predstavi se sramežljivo prolaznik tražeći pogledom nekoga ne bi li što prije „umaknuo“.
– Pa dobro čoveče da li ima ovde negde da se jede, a da se čovek ne usmrdi?, uporna je Ceca.
– Oprostite gospođo al’ stvarno ne znam, ponizno će Imoćanin.
– Radovane dolazi ovamo, vidiš onog ludaka na brodu, uzeo plinsku bocu i brener, potpaljuje on vatru da još više dimi, a gde ima dima, ima i vatre, straši Radovana Ceca.
– Ma nije istina ženo, ono on otapa skušu iz Srdelice, tvdi Sovjetka.
– Jel’ bre mamu ti tvoju, kod mene si u Beogradu jela lososa, a mene vodiš na skušu, koja se otapa brenerom i plinskom bocom, ljutito će Ceca Sovjetki.
Radovan vidi da žena ne popušta, pa i on sasuo po Sovjetki.
– Jel’ bre Sovjetka, kako to da cijeli Forum žena SDP-a Makarska mi najedemo i napijemo u Beogradu, a vi nas ugostite na brodu? Pogledaj bre ti onog čoveka, pa vidiš da nije normalan, naložio vatru na brodu i on gradela, poledaj kako nas ljudi promatraju, kao da smo potpuni  idioti, razvikao se Radovan.
Sovjetki neugodno, počela se ispričavati, zbog plinskoga brenera, dima, vatre, pa veli: „Dobro Ceco, aj skini tu bundu i šubaru, pa da pojedemo skušu“.
– Jel bre, ti bi mene ostavila bez bunde i šubare, da me ovaj ludak na brodu spali kao ovu skušu. Ja živa tamo ne idem, ljutito će Ceca.
Radovan moli Sovjetku da mijenja mjesto ručka, skuša na ovom brodu ne dolazi u obzir.
– Dobro idem da nazovem SDP, druga Bilića, da vidim gdje možemo na račun stranke da nešto pojedemo, odvaja se od Cece i Radovana Sovjetka i priča na telefon. Za par minuta sva vesela vraća se i veli: „Aj dobro možemo u ovaj hotel preko puta, zove se Miara Mare“.
– E to je lepo veli Radovan, uputili se prema hotelu. Dolaskom u hotel, Radovan pita Sovjetku: „Ej bre jel’ se ovaj hotel zvao Beograd?“.
Sovjetka se smije i odgovara potvrdno. Radovan veli da je on kao mladić spavao 1976. godine u hotelu Beograd i da je bilo jako lijepo.
– Vidiš Ceco, ovo je bio nekada naš hotel, a onaj dole preko puta broda gde dimi, zvao se hotel Jugoslavija. Imali smo mi u Brelima jedanest vila Grada Beograda u vlasništvu, imali smo kamp Beograd na izlazu iz Makarske, ovde dole levo naš drug Veljko Kadijević imao je svoju vilu…, nabraja Radovan ko’ navijen, a lice mu se ozarilo kao da mu se ukazao sam drug Tito.
Ceca sluša Radovana pa će ljutito: „Da, imali ste sve pa ste ostali bez ičega, a kako ne bi ostali kada po rivi šeću ovi sa plinskim bocama i brenerima, pale bre ludaci sve redom….petominutni monolog ljute Cece.
Sovjetki neugodno. Radovan konobara pita da li ima neko pivo da popije. Konobar jako ljubazan, nudi kartu piva. Radovan oduševljen jer ima Nikšićko pivo u Makarskoj.
– Bravo bre, ovde do tradicije drže, zadovoljno će Radovan oblizujući ispod brkova suhe usne.
Ceca pita konobara ima li svježeg mesa, preferira gospođa roštilj.
– Da gospođo, imamo sve vrste mesa, samo recite što želite, ljubazno će konobar.
– Ja bi jedan leskovački ćevap, veli Ceca.
Konobar kao iz rukava: „Gospođo Leskovački ćevap i izvrsne pljeskavice možete pojesti tu dole kod našega susjeda, restoran se zove Mondo.
– Dobro, a to to drži, pita Radovan Sovjetku.
– A to je naša Goca, ona ima i recept za meso, najbolja je u Europi, odgovara ponosno Sovjetka u nadi da je njezinim mukama i ugađanju gostima iz Beograda konačno došao kraj.
Ceca nervozna od gladi pita Sovjetku:“A jel ti garantuješ da je dole pravi Leskovački  ćevap?-
-Ma garantiram ženo. Dole jede naša elita, redovan gost je gospođa Kučeković, tu jede i obitelj našeg predsjednika SAB-a, drug Lalić i Lenjin, drug Štrbac je redovni gost. Drug Kajba isto voli Leskovački ćevap, nabraja ona sve koga se god mogla sjetiti da je tamo ikad jeo.
–  Dobro onda, ubedila si me, idemo dole.  Ajde matori, pokreni se, neću više ni minute da čekam, osorno će svome mjužu Radovanu.
U restoranu Mondo gužva, nema slobodnih stolova, stiže konobar i pita koliko ih ima. Sovjetka odgovara četvoro, njih troje, a navodno će doći i drug Bilić.
– Lijepo, evo imamo jedan stol slobodan, izvolite sjesti, ljubazno će konobar.
–  Lepo je ovde, a i meso miriše ko’ san, veli Ceca.
Stiže glavni kuhar i kao iz rukava, umjesto dobar dan grakne: “Za dom spremni!” Radovan se prepao, Ceca se pogubila, Sovjetka predlaže da idu u Imotski na ručak. Svi se zgledaše, ispričaše se kuharu i pravac Imotski. U autu muk, nitko ništa ne priča, Ceca moli Radovana da stane na prvu benzisku i kupi sendvič sa sirom…