Jutros meni mali Marinko kaže: “…eeee susida, jesi vidila kako ovi radu garsonjeru na zgradu ju dozidali!“
Maaaaa aj ća, kažem ja, di bi dozidali, pa koliko znan’ u nas metar zemlje košta 400 €, a bome nima tu u centru Makarske ništa za kupit’ pa gradit.
Ma susida, di vi gledate, kaže Marinko, tu grade uz zgradu na javnoj površini.
A gledam svako jutro tu kako je smeće oko zgrade razbacano, a ja bi cviće i stabla za lad sadila, to gledan kako bi. Al’ vrag ih odnija, bojim se da bi mi to sve komunalni redari počupali, nisan ja Gradsko zelenilo, pa se ne usudim, govorim Marinku.
A susida draga, jeste vi luda žena pa aj vidite da ovi potporni zid zgrade rušili da sebi zagrade okolo i da bi sebi zazidali skale za ulaz, stavili ponistre, stavili limeni krov, a vi mislite kako cviće sadit… reče mali Marinko i ode.
Mislin’ ja bit će da je Marinko u pravu kad ovi mogu zidat i stavljat krov na tuđoj zemlji i sebi sebi garsonjeru na zgradu od 7 katova prizidat, eeee vala mogu i ja cviće okolo sadit. Ma neću se ni ja zakona držat’ ako mi koji redar dođe čupat’, ima da ga potiran! Nisu ni ovo što ovi grade rušili, e neće val ni moje cviće čupat’. A mislin se opet rekla mi druga susida da Arbun ruše, a Gospe mila kud Arbun ma onda će i moje sviće sigurno čupat, a ovu nakazu od garsonjere dozidanu na zgradu od 7 katova niko ne vidi!
(MJESTO RADNJE: VLADIMIRA NATORA 7, MAKARSKA. ZAPISANO PO ISTINITOM DOGAĐAJU, BABA OD CVIĆA VAS POZDRAVLJA, ZDRAVI I VESELI MI BILI. LITA GOSPODNJEG 2023.)
