Zašto Katu nervira hercegovačka sinhronizacija?

Starački dom, Makarska. Čita umirovljenik Iko naglas: “Novi ministar zdravlja najavio da će bolnice ponovno biti pod upravu županija…”.

“A pod čijom smo mi upravom?” upita umirovljenica Kata. Nailazi čistačica i pojašnjava: “Vi ste pod upravom HDZ-a Makarska, a HDZ Makarska je pod upravom dr.Bebeka”. Iko i Kata bezpogovorno klimaju glavom, sve im je jasno. Odlazi čistačica, a Iko odmah priupita Katu: “A šta je ljuta čistačica?”
“Ne znam, al’ pričala mi prija kako je čistačica imala nekoliko nezgoda; prva nezgoda dogodila se kad je bila lovac na onoga Iliju, kasnije nadošla i priznala da je i ona postala Ilijin plijen. On sad kući leži, a ona mete”.
“A druga nezgoda?” pita Iko. “Druga nezgoda  čistačice je nesretan slučaj u obitelji”. “Koji?” pita Iko.
“Rodila joj se sestra pa mora imanje dilit s  nekim Hercegovcem”.
“Nije joj lako”, tvrdi Iko,  i nastavlja: “Vidim ja da ona ima podočnjake, a po njima se noć pozna”. “Nego”, nastavlja Iko, “Ko se ruga s nama umirovljenicima? Vidi šta su nam na zidu napisali: UMIROVLJENICI SU NAŠA BUDUĆNOST”.
“E pa ne rugaju se oni, ima ovde i istine!”, veli Kata.
“A kako moja Kate? Kakva mi moremo bit budućnost, mi smo bona prošlost”.
“Nismo, nismo, mi smo njima budućnost”.
“Dobro kad tako tvrdiš, al’ aj’ mi sad objasni” znatiželjno će Iko.
“Vidiš, Bog je stvorio čovika jer mu je bilo dosadno. Ženu je stvorio jer je čovjeku bilo dosadno. Sada ja tebi dosađujem, a ti meni, a meni se čini da oboje dosađujemo dragom Bogu”.
“Pusti to Kate, aj’ mi objasni zašto smo mi umirovljenici njima budućnost, vidiš šta piše na zidu”.
Kata naširoko napravi uvod, obrazlažući Iki da je ona radila u Općini kada su planirali gradnju groblja, proširenja. “Uložila su se tu velika sredstva, nemereš ni umrit i ukopat se ako ne platiš, eto kako smo mi njima budućnost”, pojašnjava Kata. “Srićom tada naši iz HDZ-a nisu ustrojili unutarnju reviziju, zanemarila se i naplata pojedinih proračunskih prihoda, posebno oko naplate pripadajućeg dijela sredstava od prodaje društvenih stanova. Sve pod krinkom da su prodavani socijalno ugroženim. Ima tu i tajkuna koji su omrsili brk, pa najma gradskih prostora, priključenja na komunalnu infrastrukturu, naknada za korištenje prodajnih mjesta na Peškeri. Moj Iko, znaš ti da Peškera nije naša… od grada… niti smo mi mogli raspolagati s tim zemljištem- to je državno, ali ona mala Buljanova smislila sa Bebekom i ovom malom Kučekovićevom kako napunit kasu Grada i trošit pare. Zato su i njoj radili usluge, nasuli plažu za disko, propilali Kalalargu, nasuli potok isped vila”.
“A zar se niko nije bunija?” pita Iko.
“Kako će se bunit kada onome ko se pobuni bude otpisano i eto tako se nije dizala prašina”.
“Razumim, ali neki dan sam čita da se pobunila ova mala Vrcanova, mater joj radi u Poreznoj”.
“Lipo sam ti rekla, Buljanova napiše rješenja o razrezu poreza za korištenje javnih površina. Nemaš se kad žalit- odu ti pare s računa. Tamo piše “Rješenje ne odgađa izvršenje”. Onaj mali Nemčić, šef mladeži HDZ-a i redara dođe s kamionom i policijom – sve odnesu. Tako ti oni naprave cirkus za javnost, a s druge strane milijunske iznose za poreze na kuće za odmor, boravišne pristojbe, komunalne doprinose, prodaja stanova na kojima je postojala stanarsko pravo, upute, opomene… a druge mjere naplate nisu poduzimane. Tako ti je u vitar otišlo puno milijuna. Tako i piše u nalazu Državne revizije 2012.g.” .
“Šta nisu dolazili poslije?”, pita naivno Iko.
“Nisu, šta će dolazit kada je na vlasti Tonći, on je pošten čovik, ne triba njega kontrolirat”, tvrdi Kata.
“Ma šta ne triba, neki dan mali Lozo tražija papire da vidi koliko je došlo popločavanje Kalalarge, potira ga Bilić”, veli Iko.
“Šta on  Vlajin ima  pitat Tonćija koliko je košta kamen?!”, veli Kata i nastavi: “Nek’ lipo ide u Vlašku pa tamo traži”.
“E to mu je rekla i Buljanuša, ima i pravo!” tvrdi Iko.
“Tako je Iko, mada nije u redu, neki dan nisam oka sklopila… Ona mala Kučekovićka udala se za Puharića  i vidi šta radi, propilava vrata u Kalalargi, parkirala i kamion, nismo mogli cili dan ni proć”, veli Kata.
“A ona im puni proračun…moraju i njoj izić u susret. Neki ju je dan baš nafalila naša Lori, kako se nji dvi paze, i da joj se divi”, veli Iko.
“Meni se moj Iko čini da ona malo više puni svoj proračun pa se dive jedna drugoj. Kako može nasipati plažu ispred svog diska, bavit se turizmom, izgradila dvi vile s bazenima, nasula potok, propilala Kalalargu i to sve o našem trošku. Kaže meni nećak da je kupila stan u Splitu i puno zemlje, gradit će još vila, sve od činovničke plaće” tvrdi Kata.
“Sposoban joj je bio i stric, on ti je drža ono preduzeće “Mermer” na magistrali. Kućom su ti oni sposobni, a nema revizije nit kontrole. Štiti je Bajić, ona je njegov kadar” veli Iko.
“Bolje da se skućila naša Biljana nego neki Hercegovac! Čula sam ja da je ona zaštitila i našega Guštu kad je ukra pare iz Osejave”, veli Kata.
“Dobro bona Kate, znadeš li ti di su oni potrošili te pare?” pita Iko.
“Čula sam da su prvo Hrvoje, Jakša , Gušte ,Leon i ostali što su učestvovali u krađi otputovali u Australiju. Tamo se bančilo, trošilo, provlačile se kartice i Turističke zajednice i makarskih hotela… kako bi se reko- sve o državnom trošku”, veli Kata.
“A šta su napravili s parama iz Osejave d.d.?”, pita Iko.
“Morali su otić’ u Australiju, neko je lipo svitova Hrvoja, Guštu  i Jakšu, tako kada su se vratili  iz Australije prosuli su glas kako su dobili veliko nasljedstvo iz Australije, to radi toga da ih organi nebi istraživali porijeklo para. Nakon toga su napravili ugovore, kupili polazište žičare na Glavici i sve to  lipo putem Suda, a preko naše Suzane, legalizirali”, pojašnjava Kata.
“I pravo je! Bolje da su naši nego kakav Herecegovac!”, tvrdi Iko.
“A mora da je i tu Bajić podmetno leđa”, tvrdi Kata.
“A ko će drugi, vidiš ti kako su oni sposobni, cilu su oni Rivu priknjižili nekoliko puta: Kompas, Putnik, Mariva, Osejava, Beograd, Porin itd,  svaki put u svoju korist, a svaki je put Bajić podmetno svoja leđa” veli Iko.
“Zato oni često šetaju po rivi, dive se sami sebi” veli Kata.
“Dođe Mladen u Buru često na blagoslov, svrati on i kod Biljane”, kaže Kata.
“A i ja bi Kate da sam na njihovom mistu. Nego, nisi mi dobro pojasnila kako smo mi umirovljenici njihova budućnost?” veli Iko.
“Jednog dana ćeš da shvatiš! Nego Iko”, zabrinuto će Kata “Imam ti problem”.
“Šta je bilo draga moja, nije valjda kakva boleština?!”, zabrinuo se Iko.
“Ma ništa mi ne govori, noću sanjam na bosanskom. Ma i ne smeta mi to toliko koliko me nervira hercegovačka sinkronizacija”, zaključi Kata!