Večeras, minutu prije ponoći kreće prodaja karata za jedan od najiščekivanijih koncerata u Zadru. 13. svibnja u dvorani Krešimira Ćosića nastupa Đorđe Balašević kojem su do sada u Zadru vrata bila čvrsto zatvorena.

Ulaznice će se, dozanejmo, moći kupiti u svim Tisak medija centrima u Hrvatskoj, na prodajnim mjestima Ticketshopa te na samom Višnjiku.
Evo kako je sam Đorđe Balašević komentirao svoj skori dolazak u Zadar: “Dogovorili smo se koncert u Zadru za 13. maj, alijas svibanj, i drago mi je da koncert mogu najaviti osobno, pa makar to ispala i »službena potvrda«? Da se ne foliramo, jer i iskrenost je valjda jedan od razloga što u Zadru po svemu sudeći još uvek nisam nastupio “poslednji put”? Ako pomenuti “balaševićevci” zaista ovaj koncert iščekuju bar upola kao ja, onda otprilike i znaju zašto je to tako? Zadar je na mapi Hrvatske označen crvenim slovima, to je grad koji je granatiran, koji se branio, grad u kom su se deca trzala u snu. Jedinu ćušku u životu dobio sam od svog legendarnog deda-Brace kad sam kao klinac hitnuo zeleni paradajz preko plota, u susedsko dvorište: “Jesi l ti lud? Tamo ima ljudi!?”. Šta onda da pričam o nesretnicima rešenim da bombardujući naseljene gradove prisvoje more koje nisu viđali ni na razglednicama? Granica “od Karlobaga do Virovitice”? Zaboga, pa meni žice smetaju i na tamburi? Granice i jesu tu da bi se prelazile? No, živimo u svetu u kom se već tri decenije svaka razumna izjava smatra izdajom. Moja planeta je okrugla, ali razumem da ima puno onih kojima su kompasi oštećeni, i koji pokazuju samo na dve strane. Na Našu i na Njihovu. Došlo je vreme da čovek mora zaslužiti da negde bude dobrodošao. I zato nisam dojurio na prvi poziv, ma koliko želeo. I žao mi je ako će moj dolazak i danas ponekom zasmetati, ali nedavno sam, takođe posle dugo vremena, imao koncert u rodnom Novom Sadu, pa je i tu itekako zasmetalo mnogima? Ali, najčešće me samo umiri kad saznam kome nisam po volji? Da bi ostao na svom putu, ponekad ti je pametnije da se ravnaš po stranputicama nego po putokazima…“.

Komentiraj

Unesite svoj komentar!
Ovdje unesite svoje ime