U našeg Mesića se diraju ustaše, a ne pravednici

 – Mare jes’ vidila šta javlja televizija, Stipi Mesiću ove ustaše oće ukinuti ured, smeta njima što naš bidni Stipe u ovim godinama pvavi biznis, govori Joze.

– Kakav biznis moj Joze, on ti je šeta devedesetih po Australiji i glumija ustašu, kaže nevista Anica da je na svakom skupu uzeo ček za Rvacku i nije ga Vranji odnija. Stavija ga lipo u svoj džep i zaboravio predat’ Vranji. Bit će mu bila prilika, a on je nije tija propustit, ko da je i Vranji bilo do para u onom kaosu. Sićam se ja baš tada su raketirali Banske dvore. E zato ti moj Joze ni Kolinda neće u te dvore, ostala i ona na Pantovčaku. Kaže Stipe da je on našim gospodarstvenicima otvorio vrata u Kini, Turskoj, Azarbejajdžanu, Indiji, Južnoj Koreji, Italiji, BiH i zar to ne vridi 600.000 kuna? Vridi vridi moj Joze sićam se ja da je on otvorija vrata i Amerikancima u Gadafija pa vidiš ti kako završi Gadafi, pa onaj Hajder iz Klagenfurta i njegova HYPO banka. Ispade da onde gdje Stipe otvori vrata nastane panika. Ima on nekakve veze i sa Sirijom, Titinu je on školu završija.
– Je, šta je je. Ima on još bar šest godina da okonča ko’ Tito, kaže Joze.
– Zašto šest moj Joze?, pita Mare?
Pa i Tito je živio 88 godina a Mesiću je 82 plus šest i eto ga 88, poučava Joze.
– Vidiš, dobro ti govoriš…, zamišljeno će Mare.
– A da nazoveno ove naše ustaše da puste čovika na miru još šest godina, šta ti misliš moja Mare?, podbada Joze.
– Bilo bi pametno, mislim ja da njega neće dirat, za dobrim se konjem prašina diže, kako kod nas kažu, na to će Mare.
– Đavla neće moja Mare, dica nemaju za školski prijevoz, a ovi se vozika do Kine. Triba njega ukinut, a dici dati pare za autobuse. Ja kada sam iša u školu svaki dan pješke iz Podgore do Makarske i nazad nije bilo autobusa niti nam je neko plaća. Ova dica su sad žentile, ne znaju ni odat. Neki dan ide cijeli razred  pored mene na Peškari i niko od njih nije reka Hvaljen Isus i Marija. Ja kada sam išao iz Podgore svako čeljade sma zna pozdraviti. E drugo si ti moj Joze a druga su ova dica danas, danas dicu uče da se nikomu nesme javljati niti darove primate. Eto vidiš moja Mare, a ja dok sam doša do škole na svaku bi se trišnju popeja, grožđa ubra i bilo pravo lipo. E sada naša dica kada bi išla iz Podgore do Makarske pješke, mogla bi se najesti samo borovine, na to će Joze.

– Nema ništa moj Joze. Vrtlovi prazni, niko ništa ne radi. Moj Joze čitala sam ja da je  Mesić u posljednje vrime bio u Azerbajdžanu, zemlji prebogatoj nafte, a u BiH je prisustvovao promociji knjige o Aliji Izetbegoviću. U Italiji je održao govor na konferenciji o međuvjerskom dijalogu u kojem nije, po običaju, štedio crkveni vrh u Hrvatskoj. I onda je došla odluka o rezanju budžeta i orkestriranoj paljbi na njega, prosipa Mare ko’ iz rukava informacije.
– Ja mislim Mare da je paljba po njemu zato što je nestalo para, nemaju dica za prijevoz kako će on imat za te svoje glusposti. Na kraju, a zašto nebi i Josipović putova ko Mesić?, pita Joze.
– Ma nije Josipović toliko bezobrazan moj Jozesamoiuvjereno će Mare.
– Koga si ti vidila Mare da je najagresivniji na Mesića? Onaj Mostovac Bulj najavljuje reforme i ukidanje ureda Stipi. E lipo je Stipe njima odgovorija moja Mare, kaže Stipe da mu žele ukinuti ured oni koji dovode demokraciju u pitanje i smeta im njegova privrženost antifašizmu, kaže Joze.
– Lipo sam ti rekla Joze, devedesetih je Stipe šeta po Australiji, glumija ustašu, uzima čekove u dolarima za Hrvacku, i na kraju se lipo i skućija. Dobo ih je prevesla kada je reka da je kupio stan s posuđenim novcima od prijatelja. Je je. Ima on smisla za prevare, toliko je bio otišao desno devedesetih da je izbio ljevo, šteta  što je Stipi istekao rok trajanja…, „začepila“ priču Mare.