Makarski kurbarluk…

Ljuta Mare na Antišu što navrime nije stiga na ručak, galami „di te đava nosa pa nisi stiga na vrime, oladi se ručak, jednom sam juhu već pogrijavala“! 

Brani se Antiša: „A šeta sam pa nisam moga sam sebi virovat, pa sam još šeta i stiga sve do Ramove“.
– Ti šeta, mora di si pratija kakvu uspaljenicu, šta ti je bilo toliko interesantno pa si izbija na Ramovi, pita Mare.
– E malo sam studira onu kuću, hotel šta se ne da izgraditi prikoputa žute kuće, govori Ante.
– A šta se tu ima studirat, začuđeno će Mare.
– Ima, ima, naletio Joze pa mi veli kako su gastrabajteri iz Njemačke kupili zemljište i počeli graditi hotel, govori Ante važno.
– Šta ga nisu izgradili, kada su počeli biće nestalo šoldi, pita Mare.
– Ma nije nestalo šoldi, već im u međuvremenu prominilo papire, objašnjava Ante.
– Kako će im prominiti papire, zbunjeno će Mare.
– Sud ženska glavo, sud u ostavini utvrdio da je zemlja jednog čovika, a kasnije se ispostavilo da je drugoga, nestrpljivo će Ante.
– Stani malo, aj ti meni pojasni ko ti je taj prvi, a ko drugi, blažena će u neznanju Mare.
– Prvi je onaj mali Srzić, šta vile pravi po Velikom brdu, a drugi je Videka, kaže Ante.
– Pa šta je bilo, nastavlja rešetati pitanjima Mare.
– Bilo ti je to da su ovi šta su radili za Udbu i bili po Kanadi, koristili vrime devedesetih. Ona Alačka šta je sudovala, lažirala uknjižbu zemljišta, tako da je provela ostavinske rasprave bez vlasnika, govori Ante.
– Ma zar to more bit, pita zbunjeno Mare svog Antišu.
– Vidiš da more, kad je Videka vidio da mu na didovini prave zgradu otiša sve prijaviti na policiju.Stigla policija, ovi gastrabajter uredno prikaza ugovore, vlasničke listove, sve 1/1. Kasnije se utvrdilo da na sudu Videka nije nikada bio i da ga ova Alačka nije saslušala, sve ti je ona smuljala s ovom svojom daktilografkinjom. Donila presudu, niko se nije žalio, postalo pravomoćno i Hercegovac izbrojio šolde. Tako tvrdi Joze., prenosi svojoj Mari Ante.
–  Pa kako je ta policija nije uhapsila, pita Mare.
– Ma šta će je uhapsiti kad je ona jača od policije, tvrdi Joze da takvi primjera ima kolko hoćeš. Malo sam razmišlja i studira, biće da radi toga ovaj Hercegovac ne može završiti hotel, govori Ante.
– Pa kako je završio taj Srzić, što je lažno proda Videkinu zemlju, pita Mare.
– Eno kako, pun para ,ka brod, mudro će Antiša.
– A kako da ih policija nije pozatvarala, uzrujano će Mare.
– Kaže Joze da se kod nas za sitno odgovara, a da se za krupno ne odgovara,tvrdi Joze da je cila riva pokradena, svi hoteli i zgrade šta ima da su lažirane uknjižbe, tvrdi Antiša.
– A znam i ja da su bile neke ostavine za hotele, pa da je to onaj Urlić zamutija.Dobro Antiša šta si još vidija do Ramove, pita znatiželjno Mare.

– Zapriča sam se s Jozom, tako smo ti nas dva u šetnji ovom našom ulicom dr. Franje Tuđmana stigli na lice mista, gdje su popilali one borove, eno zasadili su nove. Lipše, ima u njima dva metra. Točno su se uklopili, tvrdi Joze, objašnjava Ante.
–  Ma nije meni jasno što su pilali velike borove, a sade male?, pita Mare.
– Ženska glavo, tila širit terasu ona Hercegovka, pa zapilala dva bora, ulovilo je pa je odustala, da je nije ulovilo, sve bi ona popilala, tvrdi meni Joze, objašnjava strpljivo Ante.
– Pusti ženu da pila, aj da vidim šta si još vidio, moj Antiša, razgoračila oči i otvorila uši Mare, već i zaboravila kako ju je Ante naljutio kad je zakasnio doma.
– Stigli smo ti Joze i ja do Hotela Maritimo, našega Ćonće, kad i kod njega imaš šta viditi, terasa bez borova, žustro će Antiša.
– A njega nisu uvatili ka ovu Hercegovku, pita Mare.
– Nisu uvatili ni Hercegovku, neće ona priznat, a naš Ćonće,kako je pročelnik SDP a i HDZ-a, njega niko ništa i nesmi pitati, on može pilat kolko ga volja, kaže Ante.
–  A može i nasipat plaže kolko hoće, on ti nasipa kada je HDZ na vlasti, a nadohranjuje kada je SDP na vlasti, svakako je pročelnik i jedni i drugi, njemu je svejedno, tako veli Joze, govori Ante.
–  A dobro lipi moj šta si još vidija, pita Mare.
– Stigli Joze i ja do Biokovke, tamo ti je uvik isti bager i kamion, sad kopaju oko Zlajina šanka, tvrdi Antiša.
– Šta kopaju, pita Mare.
– Borove su davno popilali, sad ravnaju tarasu da nije kaskadna. Tvrdi Joze da se Roso često napije pa zapne niz skalinu, Bebek mu odlučio sve poravnat da se ne spotiče, govori Ante.
– Đava ti odnija tu skupinu , tamo je onaj Kotarac, on kažu ordinira u Bumbar Baru, litos kod njega jeftinija pica bila od oni šiptara, umalo izbija rat, tvrdi Mare.
– Joze tvrdi da su zaposlili onog Vicu iz Prometa, on je tada bio zadužen za evropske fondove, litos naša neku raspuštenicu, to se ljubakalo javno na Kotarčevim ležaljkama, govori Ante.
– Ma čula sam ja da je on od kriminala, tvrdi neki dan Marija da je on ekspert za ove neposredne pogodbe do 190.000 kuna, tvrdi ona da svi znaju da naručuju kod zagrebačkih arhitekata idejna rješenja, a ideje nikad ne realiziraju, prepričava Mare.
– Moja Mare, zato onaj mali Matko često ide u Zagreb, biće donosi gotovinu od arhitekata, kada ovi plate. E oni su ti se verzirali, sve rade po standard, tvrdi sindikalist Šoda, onako kad popije. Sad ti je kod njih harmonija, idila, tamo ti radi mali od Draže vatrogasca, ispravno je to, kada se štogod zapali, on zove ćaću direkt , ne triba zvati 112, vatrogasci odma dolaze, tvrdi Antiša.
– Dobro šta ste još vidili do Ramove, pita Mare.
– A kurbaluka koliko hoćeš, šta ovog ekonomskog, šta ovog ljubavnog. Eno i onaj Petrović zapasa veliku čatrnju, oće svoju kišnicu, da ne zaliva masline s ovom komunalnom vodom šta ima klora, zajapurio se Ante.
– Aj sad pojedi tu juhu, opet ti se oladila, žustro će Mare.